TOČKA NAŠE BESPOMOĆNOSTI

U Ivanu 2 Isus i njegovi učenici bili su pozvani na svadbu u Kanu.

"Treći dan poslije toga bijaše svadba u Kani Galilejskoj, a bila je ondje i majka Isusova. Na svadbu bijaše pozvan i Isus zajedno sa svojim učenicima. Kad nestade vina, reče Isusu njegova majka: 'Nemaju vina.' Reče joj Isus: 'Što ja imam s tobom, ženo? Još nije došao moj čas'" (Iv 2,1-4).

Očito je i Gospodnja obitelj primila poziv, jer je Isusova majka bila ondje. Marija mu je čak došla s molbom: "Domaćin je ostao bez vina."

Isusov odgovor majci čini se malo čudnim. Rekao joj je: "Moj čas još nije došao."

Što je bio taj "čas" o kojem je Isus govorio? On nije govorio o trenutku tame s kojom će se suočiti tri godine kasnije, prije svoga raspeća. U to vrijeme zapravo je rekao: "Došao je moj čas."

Ali ovdje u Kani govorio je o drukčijem času. Činjenica je da je Kristova služba upravo započinjala. To je ono što je mislio kad je rekao svojoj majci da njegov čas još nije došao. Doista, ubrzo nakon toga izvršio je čudo, nadnaravno pretvarajući šest velikih posuda vode u vino.

Dopustite da vas pitam: Jeste li se ikada pitali zašto je Isus čekao da učini ovo čudo? Čekao je dok se svaka boca nije ispila, dok se svaka čaša nije ispraznila – čak i dok je zabrinuti domaćin gnječio ruke.

Kažem vam, Isus je namjerno čekao na toj svadbi dok sva ljudska sredstva ne uzmanjkaju. Čekao je dok ništa drugo nije moglo riješiti problem osim čuda. Tada je došao Božji čas.

Tu je važna istina za svakog vjernika: čas Kristove sile pokazuje se na samoj točki naše bespomoćnosti.