BLAGODAT KRIŽA
Isus je ispričao ovu usporedbu da bi je upotrijebio kao sredstvo poduke za jednu veliku istinu. U toj usporedbi jasno vidimo blagodat čovjeka – ali vidimo i blagodat Boga. Vidite, usporedba o izgubljenom sinu nije samo o opraštanju izgubljenom čovjeku. Štoviše, ona je i o očevoj radosti koji ga traži.
Poznata vam je ta priča. Jedan je mladić uzeo svoj dio baštine i spiskao je na razvratni život. Na kraju je propao, razorena zdravlja i duha, te je na svojoj najnižoj točki odlučio vratiti se svome ocu. Pismo nam govori: "Diže se i krenu svom ocu. Dok je još bio daleko, opazi ga njegov otac, i sažali mu se te poleti, pade mu oko vrata i izljubi ga" (Lk 15,20).
Pogledajte, ništa nije spriječilo oca da oprosti ovom mladiću. Ništa ovaj momak nije trebao učiniti – čak ni priznati grijehe – jer se otac već pobrinuo za pomirenje. Sve se to doista dogodilo kroz očevu inicijativu: on je potrčao svome sinu i zagrlio ga čim ga je vidio da dolazi cestom. Istina je, opraštanje nikada nije problem za jednoga dobrog oca. Isto tako, ono nikada nije problem ni za našega nebeskog Ocu kad vidi jedno raskajano dijete.
Predmet ove usporedbe dakle nije opraštanje. Zapravo, Isus daje jasno znati da ovom izgubljenom sinu nije bilo dovoljno sâmo oproštenje. Otac nije zagrlio svoga sina samo da mu oprosti i da onda sin ide svojim putem. Ne, otac je čeznuo za više nego samo za sinovljevim obnovljenjem. On je htio sinovljevo društvo, njegovu nazočnost i zajedništvo s njim.
Iako je izgubljenom sinu bilo oprošteno te je još jednom stekao naklonost, još uvijek nije ušao u očevu kuću. Otac je tek tada mogao biti zadovoljan i potpuno radostan kad je njegov sin bio uveden u njegovo društvo. To je predmet ove usporedbe.
U očevim očima stari sin je bio mrtav. O njemu uopće više nije razmišljao. Sad je i njegovim očima ovaj sin koji se vrati kući bio nov čovjek. Njegova se prošlost više nikada nije iznosila. U biti je otac govorio: "Što se mene tiče, stari ti si mrtav. Sad hodaj sa mnom kao nov čovjek. Takvim te ja smatram. Nema potrebe da živiš pod krivnjom. Nemoj više govoriti o grijehu, o svojoj nedostojnosti. Problem grijeha je riješen. Sad hrabro dođi u moju nazočnost i budi dionikom moje milosti i milosrđa. Radujem se u tebi!"