GOSPODIN ĆE SE BORITI ZA VAS
Dok su se Egipćani brzo primicali, nije bilo mjesta kamo bi Izraelci pobjegli. Planine s obje strane bile su gole, bez drveća ili spilja da se sakriju. A s druge strane put im je zapriječilo more. Bila je to nemoguća situacija! Pismo govori da u toj točki "Izraelci pogledaju i opazi da su Egipćani za njima u potjeri, pa ih obuzme velik strah. I poviču Izraelci Jahvi" (Izl 14,10).
Pokušajte se staviti u njihovu situaciju. Obitelj je skupljena oko vas: djeca, djedovi i bake, drugi rođaci. Iznenada začujete buku bojnih kola, zveket sablji i žestok bojni poklič vojske koja je sklona ubijanju, žedna krvi. Ne biste li se uplašili?
Istina, Bog je strpljiv s nama kad nas u nekoj iznenadnoj krizi preplavi strašna bujica ljudskog straha. Naš Gospodin nije težak nadglednik poslova i znao je da će to biti strašno iskustvo za Izraela. Zapravo, bio bi zadovoljan s molitvom kao što je: "Gospodine, bojimo se! Međutim, znamo da si nas uvijek vjerno izbavljao. Kad smo bili u Egiptu, izbavio si nas od anđela smrti i od svih pošasti.
Znamo da imaš snagu izbaviti nas i iz ove krize. Predajemo naše živote u tvoje ruke!"
No je li Izrael tako vapio? Ne! Pismo kaže: "Zar nije bilo grobova u Egiptu – reknu Mojsiju – pa si nas izveo da pomremo u pustinji? Kakvu si nam uslugu učinio što si nas izveo iz Egipta?" (Izl 14,11-12)
Bili su sarkastični, gotovo do točke bogohulstva. To nikako nije bio povik vjere!
Suočavate li se i vi upravo sada sa svojom vlastitom krizom? Možda pitate: "Što bih trebao učiniti u takvoj krizi? Što se događa kad sam svladan strahom jer se sve oko mene ruši?"
Evo kako je Bog odgovorio Izraelu kad su se oni suočili sa svojom krizom: "Ne bojte se! Stojte čvrsto pa ćete vidjeti što će vam Jahve učiniti da vas danas spasi … Jahve će se boriti za vas. Budite mirni" (Izl 14,13-14). Gospodin im je rekao: "Prva stvar s kojom se morate pozabaviti vaš je strah! Ja ću se boriti za vas, spasiti vas i izbaviti. Neka ovo obećanje bude vaša snaga i istjera sav vaš strah!"
Pokušajte se staviti u njihovu situaciju. Obitelj je skupljena oko vas: djeca, djedovi i bake, drugi rođaci. Iznenada začujete buku bojnih kola, zveket sablji i žestok bojni poklič vojske koja je sklona ubijanju, žedna krvi. Ne biste li se uplašili?
Istina, Bog je strpljiv s nama kad nas u nekoj iznenadnoj krizi preplavi strašna bujica ljudskog straha. Naš Gospodin nije težak nadglednik poslova i znao je da će to biti strašno iskustvo za Izraela. Zapravo, bio bi zadovoljan s molitvom kao što je: "Gospodine, bojimo se! Međutim, znamo da si nas uvijek vjerno izbavljao. Kad smo bili u Egiptu, izbavio si nas od anđela smrti i od svih pošasti.
Znamo da imaš snagu izbaviti nas i iz ove krize. Predajemo naše živote u tvoje ruke!"
No je li Izrael tako vapio? Ne! Pismo kaže: "Zar nije bilo grobova u Egiptu – reknu Mojsiju – pa si nas izveo da pomremo u pustinji? Kakvu si nam uslugu učinio što si nas izveo iz Egipta?" (Izl 14,11-12)
Bili su sarkastični, gotovo do točke bogohulstva. To nikako nije bio povik vjere!
Suočavate li se i vi upravo sada sa svojom vlastitom krizom? Možda pitate: "Što bih trebao učiniti u takvoj krizi? Što se događa kad sam svladan strahom jer se sve oko mene ruši?"
Evo kako je Bog odgovorio Izraelu kad su se oni suočili sa svojom krizom: "Ne bojte se! Stojte čvrsto pa ćete vidjeti što će vam Jahve učiniti da vas danas spasi … Jahve će se boriti za vas. Budite mirni" (Izl 14,13-14). Gospodin im je rekao: "Prva stvar s kojom se morate pozabaviti vaš je strah! Ja ću se boriti za vas, spasiti vas i izbaviti. Neka ovo obećanje bude vaša snaga i istjera sav vaš strah!"