USTANI, IDI U SARFATU by Gary Wilkerson
Bog je rekao Iliji da proreče kako na zemlju dolazi suša. To nije služba koja će vas učiniti jako popularnim, ali Ilija je bio poslušan Gospodinu. Gospodin ga je zaštitio i poslao na mjesto pored potoka Kerita. Ovo je divno ime za potok, iako ne znamo je li bio lijep kao što ime divno zvuči. Ipak, nakon nekog vremena, potok je presušio (vidi 1 Kr 17,3-7). Svatko može izvjesnu količinu vremena biti bez hrane, ali nakon nekoliko kratkih dana bez vode, život se ne može održati. Zbog toga mislim da se Ilija zabrinuo kad je snabdijevanje vode presušilo.
Došla mu je riječ Gospodnja: "Ustani, idi u Sarfatu … zapovjedio sam jednoj udovici da te hrani" (1 Kr 1,8-9). Ilija, koji je imao vrlo malo sredstava, pouzdao se u Boga i vjerovao mu, međutim, poslan je bio siromašnoj udovici. "Ustade on i krenu u Sarfatu. Kada je stigao do gradskih vrata, neka je udovica onuda skupljala drva" (1 Kr 1,10).
Ilija ju je tražio malo vode u vrču i malo kruha, a ona je odgovorila: "Živoga mi Jahve, tvoga Boga, ja nemam pečena kruha, nemam do pregršti brašna u ćupu i malo ulja u vrču" (1 Kr 1,12).
Udovica mu je odgovorila iskreno. Ona i njezin sin su gladovali, a sad je došao Ilija i rekao: "Bog me poslao da me hraniš." Gleda ona u svoje pričuve i razmišlja: "Ovo nije moguće!" A onda mu kaže: "Evo kupim drva, pa ću otići i ono pripremiti sebi i svome sinu, da pojedemo i da umremo" (1 Kr 112).
Ilijin odgovor bio je pomalo čudan: "Ništa se ne boj. Idi i uradi kako si rekla" (1 Kr 1,13).
Zašto je to rekao? Jer je znao da Bog neće napustiti ovu ženu i njezino dijete. Znao je da ako posluša Boga i blagoslovi druge kroz ono malo što je još imala, i sama će biti blagoslovljena. Što je više dala, više je Bog uvećao ono što je imala (vidi retke 14-16).
Budite poslušni Bogu i vidjet ćete otvorene prozore neba. Bog neće zadržati svoju ruku od vas. On čezne kako bi izlio svoje blagoslove na vas da bi vam pokazao svoju naklonost.
Došla mu je riječ Gospodnja: "Ustani, idi u Sarfatu … zapovjedio sam jednoj udovici da te hrani" (1 Kr 1,8-9). Ilija, koji je imao vrlo malo sredstava, pouzdao se u Boga i vjerovao mu, međutim, poslan je bio siromašnoj udovici. "Ustade on i krenu u Sarfatu. Kada je stigao do gradskih vrata, neka je udovica onuda skupljala drva" (1 Kr 1,10).
Ilija ju je tražio malo vode u vrču i malo kruha, a ona je odgovorila: "Živoga mi Jahve, tvoga Boga, ja nemam pečena kruha, nemam do pregršti brašna u ćupu i malo ulja u vrču" (1 Kr 1,12).
Udovica mu je odgovorila iskreno. Ona i njezin sin su gladovali, a sad je došao Ilija i rekao: "Bog me poslao da me hraniš." Gleda ona u svoje pričuve i razmišlja: "Ovo nije moguće!" A onda mu kaže: "Evo kupim drva, pa ću otići i ono pripremiti sebi i svome sinu, da pojedemo i da umremo" (1 Kr 112).
Ilijin odgovor bio je pomalo čudan: "Ništa se ne boj. Idi i uradi kako si rekla" (1 Kr 1,13).
Zašto je to rekao? Jer je znao da Bog neće napustiti ovu ženu i njezino dijete. Znao je da ako posluša Boga i blagoslovi druge kroz ono malo što je još imala, i sama će biti blagoslovljena. Što je više dala, više je Bog uvećao ono što je imala (vidi retke 14-16).
Budite poslušni Bogu i vidjet ćete otvorene prozore neba. Bog neće zadržati svoju ruku od vas. On čezne kako bi izlio svoje blagoslove na vas da bi vam pokazao svoju naklonost.