STRAH I STRAHOPOŠTOVANJE
Prorok nas upozorava da kad vidimo da Bog potresa nacije i da dolaze pogibeljna vremena, naš prirodni čovjek vrlo će se uplašiti. Ezekiel je pitao: "Jer, hoće li srce tvoje izdržati i hoće li ruke tvoje odoljeti u dane kad ja na te ustanem?" (Ez 22,14).
Kad je Bog upozorio Nou na dolazak njegovih sudova i rekao mu da sagradi arku, Noa "pobojavši se, sagradi ..." (Heb 11,7). Čak je i hrabar David rekao: "Moje tijelo dršće od straha pred tobom, sudova tvojih ja se bojim" (Ps 119,120). A kad je prorok Habakuk vidio kobne dane pred sobom, zavapio je: "Čuo sam! Sva se moja utroba trese, podrhtavaju mi usne na taj zvuk, trulež prodire u kosti moje, noge klecaju poda mnom, kako ću počivati u dan nevolje ..." (Hab 3,16).
Dok čitate ove odlomke, obratite pozornost na to da strah koji je došao ne te svete ljude nije bio tjelesan strah, već strahopoštovanje Gospodnje. Ti sveti ljudi nisu se bojali neprijatelja svojih duša, nego pravednih sudova Božjih. Zbog toga su razumjeli strahovitu silu iza dolazećih katastrofa. Nisu se bojali posljedica oluje, već svetosti Božje!
Isto tako, u dolazećim vremenima uništenja i katastrofe svatko od nas iskusit će neodoljiv strah. Ali naš strah mora doći iz strahopoštovanja za Gospodina, a nikada iz tjelesne tjeskobe o našoj sudbini. Bog prezire sav grešan strah u nama, strah da ćemo izgubiti materijalne stvari, bogatstvo, standard življenja.
Širom svijeta ljudi su ispunjeni tom vrstom straha dok promatraju pogoršanje stanja gospodarstva svoje nacije. Boje se da će gospodarska bujica odnijeti sve što su tijekom života zaradili. To je vapaj nevjernika koji nemaju nade. Ali takav ne bi smio biti vapaj pobožnih. Doista, ako ste dijete Božje, vaš nebeski Otac neće podnositi takvu nevjeru u vama. Izaija je upozorio: "Tko si ti da se bojiš smrtna čovjeka i sina čovječjeg, koji je kao trava? Zaboravio si Jahvu, svoga Stvoritelja ... sveudilj strepiš, svaki dan, od tlačiteljeve jarosti ..." (Iz 51,12-13). "Jahve nad Vojskama – on jedini nek vam svet bude; jedino se njega bojte, strah (strahopoštovanje) od njega nek vas prožme" (Iz 8,13).
Neka Bog bude vaš strah i strahopoštovanje. Takav strah ne vodi u smrt, nego u život!
Kad je Bog upozorio Nou na dolazak njegovih sudova i rekao mu da sagradi arku, Noa "pobojavši se, sagradi ..." (Heb 11,7). Čak je i hrabar David rekao: "Moje tijelo dršće od straha pred tobom, sudova tvojih ja se bojim" (Ps 119,120). A kad je prorok Habakuk vidio kobne dane pred sobom, zavapio je: "Čuo sam! Sva se moja utroba trese, podrhtavaju mi usne na taj zvuk, trulež prodire u kosti moje, noge klecaju poda mnom, kako ću počivati u dan nevolje ..." (Hab 3,16).
Dok čitate ove odlomke, obratite pozornost na to da strah koji je došao ne te svete ljude nije bio tjelesan strah, već strahopoštovanje Gospodnje. Ti sveti ljudi nisu se bojali neprijatelja svojih duša, nego pravednih sudova Božjih. Zbog toga su razumjeli strahovitu silu iza dolazećih katastrofa. Nisu se bojali posljedica oluje, već svetosti Božje!
Isto tako, u dolazećim vremenima uništenja i katastrofe svatko od nas iskusit će neodoljiv strah. Ali naš strah mora doći iz strahopoštovanja za Gospodina, a nikada iz tjelesne tjeskobe o našoj sudbini. Bog prezire sav grešan strah u nama, strah da ćemo izgubiti materijalne stvari, bogatstvo, standard življenja.
Širom svijeta ljudi su ispunjeni tom vrstom straha dok promatraju pogoršanje stanja gospodarstva svoje nacije. Boje se da će gospodarska bujica odnijeti sve što su tijekom života zaradili. To je vapaj nevjernika koji nemaju nade. Ali takav ne bi smio biti vapaj pobožnih. Doista, ako ste dijete Božje, vaš nebeski Otac neće podnositi takvu nevjeru u vama. Izaija je upozorio: "Tko si ti da se bojiš smrtna čovjeka i sina čovječjeg, koji je kao trava? Zaboravio si Jahvu, svoga Stvoritelja ... sveudilj strepiš, svaki dan, od tlačiteljeve jarosti ..." (Iz 51,12-13). "Jahve nad Vojskama – on jedini nek vam svet bude; jedino se njega bojte, strah (strahopoštovanje) od njega nek vas prožme" (Iz 8,13).
Neka Bog bude vaš strah i strahopoštovanje. Takav strah ne vodi u smrt, nego u život!